IN MEMORIAM 

„Prijatelj je najveće bogatstvo“ bilo je glavno načelo u Duletovom životu. Imao je najviše pravih prijatelja i svima njima je on bio nabolji prijatelj. Onaj na koga možeš da se oslonišš u najtežim trenucima, sa kojim ćeš provesti najluđe vreme, zabave , sa kojim ćeš sesti oči u oči, jedan na jedan, u razgovoru o najdubljim  sumnjama, istinama, životnim situacijama, koliko god bilo lično, tajnovito, 

Dušan je bio čovek od poverenja.  Pri tom je puno znao o mnogim temama. bio je odličan u matematici, znao je ogroman broj pesama napamet,
pročitao mnogo istorijskih i filozofskih knjiga, umeo je da izvuče anegdotu, na koju bi se svi smejali do ludila i koju bi svako rado prepričavao. 

Gde je još nalazio vremena da se bavi fizičkom kulturom jer bio je vrhunski atleta. On bi ujutro završio svoju rutinu,  trčanje, vežbe, da bi nam se kasnije priključio na jutarnjoj kafi, kao da ništa odvojeno nije radio i pri tom bi izneo
stihove pesme koji su mu došli dok je radio zgibove. 

Bio je to prijatelj sa kojim ćeš vrteti beskrajne krugove oko bloka,  duž obale reke, kroz parkove, krugove filozofskih rasprava, poetskih vratolomija, teoloških nedoumica, posle kojih  postaješ svesniji sebe i svega, i dobijaš osećaj da nisi sam, da ima nekog sa kim možeš da podeliš radosti i ljubavi,  nedoumice i patnje, bez bojazni da će nešto od tebe biti oduzeto. 

Uvek je bio spreman za akciju, sportsku, poslovnu, muzičku, ili prosto na druženje sa prijateljima, najradije  udvoje ili najviše u troje, sve preko tog broja činilo je haos i bilo prilično površno. Sa Duletom se osećao duh prijateljstva i zajedništva.

Takav je čovek bio Dušan, i verujem da ga mnogi pamte kao najbližeg prijatelja.